Moj na Kosovu

Radaca Miloš i Ala Numericka



Šta je ono sunce pomracilo?
Jal je brijeg, jal su oblakovi?
Nit' je brijeg, nit' su oblakovi,
vec to glava naseg Radovana.
Netko bješe Radaca Miloše,
bješe Rade u Novome Sadu,
u Novome Sadu velehradu,
da takoga ne ima hakera.
Cudno cudo za Radacu kažu:
Nide struka ni visoka stasa,
kosa mu je cetka za volove,
bijela lica, crni' nausnica,
sred obraza rumena ružica,
obrvice s mora pijavice,
donja usna u ranama cela.
Kad govori ka da golub guce,
kad se bije bolje da ga nije,
kada gledi kremaciju vrši,
kad potrci nogom se saplice.

Sedi Miloš tri godine dana,
tri godine sunca ne video,
sedi, uci, od jutra do mraka,
sva se hokla pod njim usijala.
Oblaze ga mati i starina
a ljubovca od stida ne mogla
pa pitaju Radacu Miloša:
\"Možeš li se, Rade, pouzdati
da otidneš svome ucilištu
da pogubiš Alu Numericku?\"
\"Aja bogme roditelji moji,
ubila me memla od zidova
ja ne mogu ni ocima gledat'
a nekmoli s alom mejdan dijelit'!
Namest'te me gde god u kujinu,
primaknite kahve i jogurta,
I debeli' ljuti' kobasica
I stotinu hljebova bjelijeh
da posjedim nekoliko dana
kazacu vam kad sam za mejdana.\"
Namjeste ga u letnju kujinu,
primaknu mu kahve i jogurta,
I debeli' ljuti' kobasica,
I stotinu hljebova bjelijeh.
Dobave mu tri berbera mlada.
Jedan mije, drugi Rada brije,
a treci mu nokte sarezuje.
Sjede tako tri mjeseca dana
dok se Rade malo ponacini.
Kada vide da je za mejdana,
onda krenu \"Stilos\" papirnici,
pa on zbori Stilos-prodavacu:
\"More, daj mi svesku osmolisnu,
I olovku naoštri mi britku,
kakvu jošte nisi naoštrio.\"
Dade njemu do trista dinara
pak uzimlje šta je pazario,
te se silan svome dvoru vrati.

Stade Rade Vranca opremati.
Gume duva, lanac podmazuje,
a sedalo ka zemljici spušta.
Kad je Miloš Vranca uzjahao,
skoci Vranac nebu pod oblake,
iz guma mu živi oganj sipa,
a kad koci beton progoreva.

Ciknu zora, probudi Miloša,
da on ide Ali na mejdana,
no da vidiš jada iznenada,
na levu je nogu doskocio.
Prate njega mati i starina,
do kapije, do Futoškog puta.
Veli njemu starina Milarde:
\"Ne vracaj se mome belom dvoru,
ako Alu nisi pogubio,
i tri glave njene odsekao.\"
Pode Rade Ali Numerickoj,
za njim majka vodu prosipala,
a sa vodom suze od obraza.

Srete usput svoga pobratima,
pobratima Savina Miloša
pa mu ovaj nudi diditrona.
\"Prodi me se Savin-pobratime,
što ce mene tvoga diditrona!
U me' nije ni otac racun'o,
pak je mene ljebom odranio.\"

Pa okrenu konja od Savina,
u tri skoka pred Alom se stvori.
Do tri glave na toj Ali behu,
do tri glave, do tri jednacine.
Iz jedne joj prvi izvod duva,
a iz druge polinom se suce.
Viknu njega prva jednacina:
\"O Milošu, zar se mene nadaš?\"
Pa ispusti prvoga izvoda,
otkinu mu do pola sahata,
a kad vide da mu ne naudi
onda pusti ljutog polinoma.
Tri puta se Miloš preznojao,
ali njemu ništa ne dosadi.
Viknu Miloš iz grla bijela:
\"Eto tebe od šta se ne nadaš!\"
Pa on vadi shemu Hornerovu
te udari ljutog polinoma.
Kol'ko ga je lako udario,
tri mu iksa u grlo sasuo
pak odsijece obe Ali glave.

Al' kad vide zla ocima Rade:
treca glava kano guja besna
sikce iz nje cetir' jednacine,
cetir' sikce, a pet nepoznati'.
Tu se Rade grdno prepanuo,
od tri cela sahat mu ostao,
no prikupi junak zadnju snagu
pak se maši svijetloga Kramera,
ne bi l' glave došao sistemu.

Ali sistem jace ruke bio
degod Miloš glavu posjekao,
tu po dvije odmah iždikljaše.
Ceraše se letnji dan do podne,
Alu bjela pena popanula,
a Miloša bjela i krvava.
Progovara Ala Numericka:
\"Mani Rade, jali da oma'nem!\"
Omahuje Radaca Miloše,
Al' ne može ništa da ucini,
pritišce ga grdna progresija.
Kose cupa haker-Radovane,
kose cupa, u grudi se lupa:
\"Jao mene do boga miloga,
de ocerah Savin'pobratima!
Da je mene onog diditrona,
Lasno bih te Alo sa'ranio!\"

Tu se Ala smejom zacenila,
pak raširi svoji' jednacina,
raširi ih poljem u nizove,
i redove beskonacne puste,
da im kraja ne mo'š sagledati.
U svakom od dvesta integrala
i od trista tacki singularni'.

Kada vide ovu silu Rade,
sitan znoj mu po celu izbio,
a koljeno lako zaklecalo,
pa on pade na zemljicu crnu.
Veli njemu Ala Numericka:
\"E moj Rade, bruko pregolema,
ko je tebe jadna zaludio
da ti sa mnom zapodenješ kavgu?
Da je tebe trista diditrona,
i sedamsto suri' Pentiuma,
ne bi mene iksa oprljio,
samo bi se istrošio para.
No ti idi svome bjelom dvoru
bjelom dvoru, memljivom zatvoru,
pak se vrni za godinu dana
kad savladaš nauke gradivo.\"

Tu je Radu rolov popustio,
rolov pade, u mraku ostade.
Ne šce Rade ni dana živjeti
vec on pode mostu na baržama.
Kad se Miloš na cupriji naš'o
on je reki jadan besjedio:
\"Moj Dunave, moja vodo bistra,
ja se doš'o malo pridaviti.\"

Tu je Miloš obucu sazuo
s te visine salto nacinio,
te se njime u ponor odbaci.
Ne dadoše vrazi mirovati,
zadenu se treger za ogradu
pak se Rade odskakati stade...

Još bi dugo Rade odskakiv'o
al' naide Savin-imenjace,
pak govori ovako Milošu:
\"Šta je tebe spopanulo pobro
da ti tako po krevetu skaceš?
Sav ceš feder u guzicu nabit'!\"
Tu se Miloš iz sna rasanio,
nide mosta ni od mosta glasa
nide Ale ni od Ale glasa,
vece Miloš grdan sanak snio,
grdan sanak, da ga bog ubije!
Još se nije cudom nacudio,
tek besjedi Savin-pobratime:
\"Skoci Karo, kar'o te dovjeka,
skoci Karo na noge jebene,
'ajmo malo prošetat' opanke,
'ajmo meni tražiti devojke.\"